Nike E-Commerce

UVOD

"Internet bez sumnje donosi eru velikih promena koje neće zaobići ni jednu kompaniju. Za samo nekoliko godina 'mreÑ›a svih mreÑ›a' je porasla iz igraliÑ™ta za kompjuteraÑ™e u prostrani komunikacioni i trgovinski centar u kome preko 90 miliona ljudi svakodnevno razmenjuje informacije ili obavlja poslove. Zamislite: radiju je trebalo viÑ™e od 30 godina da dopre do 60 miliona ljudi, a televiziji 15 godina. Nijedna tehnologija do sada nije primljena tako dobro i brzo."

Sa neverovatnom ekspanzijom Interneta mnoge kompanije nalaze nove načine ne bi li proÑ™irile svoje poslovne mogućnosti. Danas postoji veoma mali broj uspeÑ™nih kompanija koje ne koriste pogodnosti elektronskog poslovanja. Podaci kompanije DataQuest iz 1999. godine govore da preko 100.000 kompanija ima internet adrese, a već 20.000 i svoje web prezentacije. Ove cifre su se od 1995. utrostručile i ne pokazuju tendenciju prestanka rasta.

Elektronsko poslovanje je Ñ™irok pojam i obuhvata elektronsku razmenu poslovnih podataka između dve ili viÑ™e kompanija. Ono se razvilo veoma brzo i za sobom ostavilo niz pitanja. Primarni tehnoloÑ™ki cilj elektronskog poslovanja jeste integracija kompanija, drÑ›ave i ugovarača u jedno druÑ™tvo koje će biti sposobno da komunicira međusobno uz pomoć kompjutera.

Elektronsko poslovanje ima korene stare 125 godina. Western Union Money Transfer je prvi primer telegrafske tehnologije. Pojavljivanje kreditnih kartica kao načina plaćanja početkom 20. veka je donelo revoluciju u procesu automatskog poslovanja. Sredinom 80-tih godina proÑ™log veka uvođenje ATM kartica predstavljalo je veliki napredak za elektronsko poslovanje. Poslednju reč u promociji elektronskog poslovanja doneo je Internet.

Jasno je da će elektronsko poslovanje zauvek promeniti način poslovanja. Kompanije koje su kilometrima udaljene sad mogu da obavljaju poslovne transakcije za samo par sekundi. Internet je omogućio prodaju proizvoda milionima ljudi 24 sata dnevno.

Postoje tri opÑ™teprihvaćena tipa elektronskog poslovanja:

 business-to-business (B2B)

 business-to-consumer (B2C)

 within-business

Tabela 1 prikazuje prihode koje je SAD ostvarila, kao i predviđene prihode od elektronskog poslovanja.

Tabela 1: Prihodi od elektronskog poslovanja u SAD za period 2003-2008

(u milijardama $)

Izvor: Emarketer, http://www.emarketer.com/Report.aspx?ecom_us_may05, maj 2005

Kao i sve velike kompanije i Nike se odlučio za ulazak na 'elektronsko trÑ›iÑ™te' i plasiranje svojih proizvoda putem Interneta. Nakon potpisivanja niza ugovora o elektronskom poslovanju (ambiciozan ugovor sa kompanijom Fogdog sports koja je omogućila internet prodaju Nike proizvoda) Mary Bakli, generalni menadÑ›er nike.com, se naÑ™la na raskrÑ™ću. Nike.com se suočio sa nizom velikih odluka u narednom periodu. Trebalo je isplanirati direct-to-consumer strategiju prodaje ako i politiku i pravila prodaje za druge online radnje koje će imati Nike proizvode u ponudi.

I ISTORIJA, STRATEGIJA I STRUKTURA KOMPANIJE NIKE

BRS, tj. Kompanija koja će kasnije evoluirati u Nike osnovana je 1964. godine od strane Fila Najta. Svrha kompanije je bila izrada visoko kvalitetnih sportskih patika za američko trÑ›iÑ™te. U slobodno vreme Najt je prodavao uvezene cipele trkačima i tako je nastao Nike. U periodu od 35 godina Nike je prerastao iz Najtovog hobija u dominantnu kompaniju za sportsku obuću i odeću. Ovo je uspelo zahvaljujući konzistentnoj i logičnoj strategiji:

profitirati na značaju sporta za ljude

identifikovati se sa takmičarskim i pobedničkim duhom ljudi (otud i naziv kompanije po grčkoj boginji pobede)

Kompanija Nike je poznata po svojoj internoj kolegijalnosti i spoljnjoj kompetitivnosti, koju je osnivač utemeljio u nju. Naime, Najt je drÑ›ao čvrstu kontrolu nad kompanijom joÑ™ od osnivanja i vodio je sa bliskim timom menadÑ›era.

Brand menadÑ›eri kompanije bili su fokusirani na upoÑ™ljavanje najboljih sportista za reklamiranje kao i stvaranje prepoznatljivog logoa. Spisak sportista koji su nosili i promovisali Nike proizvode sastoji se od same elite, kao Ñ™to je Majkl DÑ›ordan, Tajger Vuds, Ken Grifi. Nike je uloÑ›io neverovatan trud ne bi li promovisao svoj brend i izgradi dobar imidÑ›. Kompanije troÑ™i oko 11% svojih prihoda na reklamiranje i promociju (oko milijardu $). Neke njihove kontraverznije kampanje prenaglaÑ™avaju nagon za pobedom, dok su druge neobičnije i uključuju koÑ™arkaÑ™ke utakmice između ljudi i crtaća.

Nike je veoma centralizovana i veoma fokusirana kompanija. MenadÑ›ment je koncentrisan na par suÑ™tinskih korporativnih funkcija, kao Ñ™to je unapređenje brenda i menadÑ›ment lanca ponude. Posvećena prodajn snaga se koncentriÑ™e na prodaju Nike proizvoda direktno maloprodajama, a u ograničenom broju zemalja i distributerima. Jedna od tih zemalja je i SCG.

DELTA SPORT već 12 godina posluje na prostorima Balkana i Zajednice nezavisnih drÑ›ava. Osnovna delatnost kompanije je trgovina odećom i obućom - sportskim i modnim brendovima u maloprodaji i veleprodaji. Za trÑ›iÑ™te Balkana, aktuelan je ugovor sa kompanijom Nike, gde Delta Sport posluje kao ekskluzivni distributer najvećeg svetskog proizvođača sportske opreme i zastupa ga u veleprodaji i maloprodaji.

1.1. PROIЋVOĐAČI/ DOBAVLJAČI i ЋIVOTNI CIKLUS PROIZVODA

Ostajući dosledna svojoj početnoj