Scsi Basics - Serbian

Projektni zadatak IT150

IO sistem

SCSI disk interfejs

Student Profesor

SCSI (Ð"ÐŒita se вЂ" skazi) je skraÐ"‡enica sa znaÐ"ÐŒenjem Small Computer System Interface. ZvaniÐ"ÐŒno ime SCSI standarda je ANSI X3.131 - 1986.

SCSI interfejs je lokalni interfejs koji sluÐ*Ñ*i za povezivanje viÐ*ÐŽe periferija, koje su ili inicijatori ili resiveri. SCSi je obostrana magistrala koja neÐ"‡e raditi uopÐ*ÐŽte ako ne “saobraÐ"‡a” u oba smera. Kompanija Shugart Associates je, i ne znajuÐ"‡i zapoÐ"ÐŒela razvoj SCSI-a, proizvevÐ*ÐŽi Shugart Associates System Interface (SASI) 1981, godine. Daljim modifikacijama SASI interfejsa proizveden je SCSI interfejs prve generacije. SCSI je interfejs koji, uz pomoÐ"‡ kontrolera, Ð*ÐŽalje i prima podatke kao i struju za periferije vezane za interfejs. Ove periferije mogu biti raznih tipova (npr. HDD ili Ð*ÐŽtampaÐ"ÐŒ).

Svaki SCSI interfejs poseduje svoj procesor koji mu omoguÐ"‡ava da u velikom delu funkcioniÐ*ÐŽe bez koriÐ*ÐŽÐ"‡enja resursa CPU. Ovo podrazumeva da SCSI interfejsi mogu da rade znatno viÐ*ÐŽe razliÐ"ÐŒitih zadataka istovremeno a da pritom ne optereÐ"‡uju CPU. Pored toga, SCSI interfejs koristi samo jedan IRQ, bez obzira na broj povezanih periferija.

Postoji puno varijacija SCSI interfejsa. Prva i najÐ"ÐŒeÐ*ÐŽÐ"‡a bila je paralelni SCSI (SPI) koja koristi paralelnu magistralu. Druga je Serial Attached SCSI (SAS). Novija varijanta - iSCSI uopÐ*ÐŽte ne koristi fiziÐ"ÐŒku implementaciju, veÐ"‡ se koristi TCP/IT ptotokolom kao transportnim mehanizmom.

Kratak pregled razvoja SCSI interfejsa

Postoje 3 generacije SCSI interfejsa:

• SCSI 1 - Stvoren 1986. godine. Poseduje osmobitnu magistralu i radi u taktu od 5MHz.

• SCSI 2 - Stvoren 1994. godine. InÐ*Ñ*injeri koji su radili na unapreÐ"'enju SCSI-a su implementirali 18 komandi koje su se smatrale apsolutno neophodnim u vezi sa podrÐ*ÐŽkom bilo koje SCSI periferije (Common Command Set - CCS). Prava novina SCSI2 interfejsa bio je command queing. Ovo je podrazumevalo moguÐ"‡nost SCSI2 da dopuÐ*ÐŽta periferijama da privremeno saÐ"ÐŒuvaju i prioritizuju komande koje dobijaju od procesora. Dodata je opcija poveÐ"‡anja takta do 10 MHz. Kada se ova opcija koristila, u praksi, a kasnije i zvaniÐ"ÐŒno, koriÐ*ÐŽÐ"‡en je prefiks Fast. TakoÐ"'e dodata je i opcija proÐ*ÐŽirenja Ð*ÐŽirina magistrale (na 16 bita), i poveÐ"‡anja broja istovremeno povezanih periferija na (najviÐ*ÐŽe) 15 (opcija Wide). TakoÐ"'e, bilo je moguÐ"‡e i kombinovanje ovih opcija (Fast/Wide).

• SCSI 3 - Stvoren 1995. godine. VeÐ"‡ina SCSI interfejsa ove generacije poseduju prefiks Ultra. SCSI 3 je predstavio veliki niz standarda, kao npr. SCSI paralelni interfejs (SPI) koji je omoguÐ"‡io SCSI periferijama da meÐ"'usobno komuniciraju. Ova varijacija se i danas koristi, iako je delimiÐ"ÐŒno potisnuta SATA interfejsom.

Ð* ema SCSI protokola (ANSI)

SCSI instrukcijski set

SCSI standard koristi vrlo kompleksan set instrukcija. Ove instrukcije su kreirane za Parallel SCSI magistrale, ali su uz manje promene iskoriÐ*ÐŽÐ"‡ene i za sve druge izvedbe SCSI interfejsa, Ð"ÐŒak i iSCSI, FireWire itd. Komunikacija u SCSI interfejsu se izvrÐ*ÐŽava izmeÐ"'u inicijatora i mete. Inicijator Ð*ÐŽalje meti komandu, na koju ova odgovori. Sve SCSI instrukcije se Ð*ÐŽalju u CDB-u, koji se sastoji od jednog bita operacionog koda, koga prate 5 ili viÐ*ÐŽe bitova parametara instrukcije. Po izvrÐ*ÐŽavanju komande, meta Ð*ÐŽalje statusni kod (00H za uspeÐ*ÐŽno izvrÐ*ÐŽavanje instrukcije, 02H za greÐ*ÐŽku). Nakon toga, inicijator izdaje SCSI Request Sense instrukciju..

Sve u svemu, postoje 4 tipa SCSI instrukcija: N (ne-podaci), W (podaci od inicijatora do metet), R (Ð"ÐŒitanje podataka), i B (obostrano). Postoji preko 60 razliÐ"ÐŒitih SCSI instrukcija od kojih su najÐ"ÐŒeÐ*ÐŽÐ"‡e:

• Inquiry (Upit): NajÐ"ÐŒeÐ*ÐŽÐ"‡e koriÐ*ÐŽÐ"‡ena za ispitivanje brzine odziva (ping-a) periferije.

• Test unit ready: Periferija se ispituje da li je spremna za transfer podataka.

• Request sense: TraÐ*Ñ*i se objavljivanje greÐ*ÐŽaka iz prethodnog ciklusa naredbi.

• Send diagnostic and Receives diagnostic results: Samo-testiranje.

• Start/Stop unit: Koristi se kako bi se diskovi zavrteli, tj loadovali/unloadovali podaci.

• Read capacity: Ð"Њita kapacitet periferija.

• Format unit: Svi sektori popstaju nule, loÐ"ÐŒiÐ"ÐŒki blokovi se reÐ"'aju, bad sectori izbegavaju.

• Read Format Capacities: Ð"Њita se kapacitet sektora

• Read: Ð"Њitanje podataka sa periferije.

• Write: Pisanje podataka.

• Log sense: Prikaz podataka iz logova.

Svakoj periferiji na SCSI magistrali se zadaje najmanje jedan logiÐ"ÐŒki broj (Logical Unit Number вЂ" LUN). Prostije periferije imaju samo jedan ovakav broj, dok kompleksine mogu imati viÐ*ÐŽe.

SCSI kontroleriвЂÑ"

Uporedni testovi ATA, SATA i SCSI interfejsa

Testovi su vrÐ*ÐŽeni na istoj harverskoj platformi (Intel PII 433 MHz, 256MB DDR 400MHz). Cilj testova je utvrÐ"'ivanje maksimalnih kao i proseÐ"ÐŒnih brzina razliÐ"ÐŒitih interfejsa. NajlakÐ*ÐŽe je testirati